Odgovori na ova pitanja leže najverovatnije u činjenici da smo svi mi fashion. Upravo naši načini života i ukusi su ti koji kreiraju nove trendove i sugerišu stilistima nove kreacije. A ne obrnuto. Nisu oni ti koji nam govore šta ćemo nositi sledeće sezone nego smo mi ti koji njima dajemo ideje, predloge i neposredne savete o tome šta je ono što je trendy. Jer moda je vrlo lična stvar i skoro uvek u harmoniji sa našim načinom života.

I upravo taj street style je sve češće predmet diskusija na internetu i blogovima posvećenim osobenim stilovima, originalnim ljudima i drugačijim kulturama. Lica i odeća “običnih ljudi” su nam daleko bliskija nego fashion show u Milanu, Parizu ili New Yorku. Verovatno iz tog razloga blogovi koji prikazuju slike ljudi koji su fotografisani na ulici, u parkovima, na poslu, obučeni onako kako su bili inspirisani tog jutra imaju izuzetan uspeh.

Zahvaljujući njima svako od nas može da obiđe planetu i da vidi kako se ljudi oblače na raznim krajevima sveta. I ono što vidimo nam se dopada jer je sveže, spontano, realno i pristupačno. Jer predstavlja svakog od nas kada se nađe pred ormarom da bi izabrao neku kombinaciju odeće I dodajući zanimljive detalje nesvesno dodaje i određenu dozu kreativnosti koja postoji u svakom od nas.

Danas postoji zanimanje čiji je cilj da “ulovi” te ulične trendove, da prepozna kreativnost i maštovitost, da izdvoji osobenost. Dovoljno je da imate osećaj za detalje, dobru moć zapažanja, volju za novitetima, putovanjima, dobar fotoaparat i možete postati COOL HUNTER – lovac na trendove.

Izraz je nastao od engleske reči cool – u trendu (na engleskom to znači hladno, pa bi onda žargonsko značenje u trendu imalo smisla jer se odnosi na nešto sveže, novo, tek napravljeno), i od reči hunter – lovac. I mada se o ovom zanimanju sve češće govori, otvaraju se mnogi univerzitetski kursevi i masteri za sve one koji žele da se oprobaju u ovom neobičnom i kreativnom zanimanju, a čak je i jedna epizoda CSI New Yorka bila posvećena ubistvu jednog Cool huntera zbog konkurencije.

Cool hunteri nas vode oko planete, u gradove poput Valensije, Tel Aviva, Bukurešta prikazujući nam fotografije običnih ljudi sa neobičnim stilovima. No ne radi se samo o odeći, lovci na trendove zapažaju sve ono što je interesantno i drugačije, od izgleda preko noćnog života, od zanimljivih predstava preko noviteta u svakodnevici i lifestyle-u.

Oni su supersenzibilni, kao radar hvataju sve ono što bi možda običnom oku promaklo, kreću se po lokalima, pijacama sa starim stvarima, vintage radnjama, diskotekama, izložbama, galerijama, probaju različitu hranu i slušaju svu vrstu muzike. I nije im problem da zaustave ljude na ulici tražeći od njih pristanak za fotografisanje i informaciju o tome gde su kupili određeni komad odeće. Cool hunting je strast koji postaje prava profesija onda kada se jednom tome zaista posvetite jer marketinške agencije dugo i pažljivo analiziraju ponuđene fotografije stvarajući od njih prave trendove koji će funkcionisati po strategijama tržišta.

Veruje se da je termin cool hunter prvi put upotrebljen 1997. godine od strane Malcolma Gladwella koji je studirajući mutacije velikih, poznatih brandova i njihovu vezu sa ekonomijom došao do ovog termina opisujući profesiju koja nam približava ljude koji su svuda oko nas i koji nesvesno stvaraju nove trendove bazirajući se na intuiciji i percepciji danas, onoga što će sutra biti trend. Od tada velike firme poput Coca cole, Nike-a, Disney-a ulažu ogroman novac u cool huntere tj. u konstantnom su kontaktu sa agencijama koje zapošljavaju lovce na trendove, ne bi li unapred znali šta će biti moderno naredne sezone.

Cool hunteri putuju, kreću se na zanimljivim mestima, udišu duh današnjice i svakodnevnih naizgled uobičajenih stvari dajući im posebnu konotaciju, analizirajući kretanje društva, otkrivaju šta je ono što je dopadljivo, što privlači i što će imati uspeha u budućnosti. Oni znaju da prate ritam, da se kreću među različitim kulturnim tokovima, da se konstantno informišu, da tumače primljene poruke i odabiru samo najbolje od ponuđenog. Ova nova profesionalna figura je posledica društvenih i kulturnih promena jer sa promenom ukusa i zahteva klijenata promenio se i pristup brandovima i načinu na koji se komunicira i vice versa. Oni su nešto između antropologije i marketinške analize i veliki broj kompanija ih koristi ne bi li prepoznali ukus ne širokih narodnih masa koje više nisu target, već svake individue ili community-ja.

Svako od nas je verovatno potencijalni lovac na trendove i zahvaljujući internetu gde se susreću milioni ljudi voljni da komuniciraju, razmene informacije, znanje i podatke moguće je međusobno sarađivati i imati pristup svim informacijama o stvarima, trendu, i svemu onome što nas zanima. 2005. godine je otvoren blog The sartorialist www.thesartorialist.blogspot.com na kome svaki dan obični ljudi bivaju protagonisti upravo zahvaljujući osobenosti, detaljima i načinu na koji su uklopili odevne predmete.

Nakon toga se manija street fashiona iz New Yorka preselila i u druge svetske gradove poput Londona, Tokija, Pariza, Stokholma, Milana. Najveći data base na internetu koji prikuplja materijal na temu tendencija, trendova, mode i svega onoga što je novo, sveže i još uvek neelaborirano jeste www.look-look.com sajt rođen po ideji Dee Dee Gordon i Sharon Lee. Ove dve tridesetogodišnjakinje su osnivači kompanije za informacije i istraživanje tržišta sa bazom u LA, koja među svojim klijentima ima velike kompanije poput Converse, Levis, Disney films i Universal.

Prvo istraživanje na svetu na temu trendova mladih u svetu L-Report dobilo je svoje mesto i na prestižnom Harvard University-ju. Upravo mladi su danas ti koji nam pokazuju šta može da funkcioniše na tržištu i u šta bi trebalo da investiraju kompanije: sendvič koji će se najbolje prodavati, gadget koji je apsolutni must have za narednu sezonu, igrica bez koje niste cool, muzika koja će se slušati na plažama naredne godine, filmovi kakve će publika u narednoj sezoni želeti da gleda.

Dee Dee Gordon smatra da se, i mada je L-report bio važno istraživanje, radilo o sporoj tj. statičnoj stvari dok su trendovi nešto brzo, dinamično, nešto što se često i lako menja, nešto što nestaje skoro i pre nego što ga je moguće dokumentovati, te i tržište mora da se ponaša na identičan način. Mladi ljudi koji rade za Look Look žive u raznim delovima sveta i odmah stavljaju na sajt sve ono što su možda videli i fotografisali samo par minuta pre toga od Pekinga do Moskve: kako su bili obučeni prijatelji na žurci, šta je ono što se u tom delu sveta najčešće jede nedeljom, koja se muzika sluša u klubovima, gde se izlazi radnim danima a gde vikendom.

Danas je sve to moguće pročitati i u prvom priručniku Real Fashion Trends, nedavno predstavljenom u Milanu koji je izazvao veliko interesovanje kada je punoj sali radoznalih novinara i trend settera, slavni italijanski dizajner Elio Fiorucci (fiorucci.it) prepričao svoju karijeru dugu skoro 40 godina koja se zasniva upravo na otkrivanju neobičnih stvari, na tome da se usuđivao onda kada to niko drugi nije radio - da predstavlja kolekcije, da radi provokativne reklamne kampanje i da anticipira vreme. Real fashion trend nam otkriva kako da prepoznamo trendove, kako da iskoristimo uličnu modu, kako da osetimo, otkrijemo i predvidimo šta je ono što će nam modne revije tek pokazati u narednoj sezoni. Kako da naučimo da otkrivamo zanimljive stvari koje se u svakom momentu nalaze oko nas, da ih prepoznamo kada ih vidimo i da znamo kako da ih iskoristimo. Ovaj priručnik je sakupio preko 8 trendova, 250 fotografija i u njegovo nastajanje je uloženo dvadeset godina istraživanja Future concept lab-a (www.futureconceptlab.com) koje je za njih obavljalo više od 50 cool huntera širom sveta dokumentujući na taj način globalnu analizu.

Ovde ćete naći i definiciju cool huntera koji su zapravo mladi profesionalci i kreativci koji preko pažljivog posmatranja mesta, grada i ulice u kojoj žive i svih mesta koje posećuju na putovanjima, zahvaljujući senzibilitetu, intuiciji i konstantnom istraživanju čine sve da anticipiraju vreme i trendove. Francesco Morace koji je na čelu Future Concept Lab-a, na predstavljanju priručnika je rekao da je njihov zadatak i cilj da “umesto prognoze i predviđanja oni se koncentrišu na konstruisanje budućnosti zarad kreiranja mape sadašnjosti te je njihov posao elaboracija svih informacija da bi što bolje shvatili koje “seme” će dati plodove i da bi se onda njime i pozabavili.”

Odeća, u odnosu na ono što je predstavlja pre dvadeset godina tj. statusni simbol, danas je sve više i više jezik koji predstavlja naš identitet. Ne postoje više modni diktati kojima je potrebno povinovati se, danas između street style-a i modnih revija postoji izvestan odnos reciprociteta. Odeća je samo jedan aspekt kompleksnosti koja predstavlja nas i naš stil života koji podrazumeva sve, od muzike koju slušamo, hrane koja nam se dopada, preko omiljenih filmova i svih ostalih stvari koje su nam pasija.

No bez obzira na to što postoje neki opšti trendovi, globalizovani i zajednički svim nacijama poput Extra rules: povratak klasičnoj eleganciji ili Super material koji se izražava u istraživanju novih materijala, svako od nas može biti pokretač jednog novog trenda ili onaj koji će fotografisanjem zanimljivih ljudi koji mu se nalaze u okruženju biti lovac na trendove koji će možda postati globalni.